Najnovije Informacije i Saveti u svetu Nekretnina

Odgovor je vrlo jednostavan: Da. Ovde i nije cilj da se postavlja pitanje - da li će cene nekretnina rasti nego u kojoj meri će to povećanje da bude, da li će da prati opšti rast cena, da li će da prati inflaciju i koliko će to poremetiti tržište nekretnina. Tržište kao i svako drugo tržište se vodi onom starom trgovačkom logikom “da nešto košta, onoliko koliko je neko spremna da plati”. Drugim rečima, svaka roba može da nađe svog kupca ukoliko se pravilno i realno pristupi prodaji. Cene nekretnina će svakako u nekom narednom period imati blagi rast, pogotovo stanovi u novogradnji koji su tek u fazu projektovanja i koji će morati da koriguju cene koje ulaze u predmer i predračun radova što će uticati na finalnu cenu za krajnjeg kupca. Sa ove tačke gledišta, teško je predvideti u procentima, koliko će iznositi to povećanje cena nekretnina ali je sigurno da ta cifra bar u procentima, neće biti jednocifrena.

Tržište nekretnina je usko vezano za oblast koja se bavi prodajom i proizvodnjom građevinskog materijala pa je vrlo važno da se paralelno sa kupoprodajom nekretnina prati i stanje u samoj građevinskoj industriji, tačnije u oblastima koja se bave proizvodnjom i prodajom građevinskog materijala. Svako ko se bavi stanogradnjom (projektovanje i izgradnja) itekako mora da razmišlja kakav je uticaj rasta cena građevinskog materijala na tržište nekretnina?

Tržište nekretnina u Srbiji poslednjih godina ima ekspanziju što se posebno može reći za Beograd (izgradnja Beograda na vodi kao i izgradnja nekoliko kondomijuma na Novom Beogradu i sl.). Naravno, i drugi veći gradovi poput Novog Sada, Niša ili Kragujevca beleže rast i ekspanziju kako u izgradnji tako i u prometu nekretnina. Tržište nekretnina je kao i svako drugo tržište – bazira se na jako puno kako spoljnih tako i unutrašnjih faktora i pokušava da se fludino prilagođava svakoj novonastalnoj situaciji. Upravo zbog mnogih spoljnih faktora (stanje u regionu, situacija sa uvozom, cene spoljnih inputa (energenti, građevinski materijali itd) i ovo tržište je svakako osetilo mnoga “spoljna dešava” pogotovo usled dešava u Ukrajini. Mnogi koji planiraju da kupe stan, uzmu stambeni kredit i sl., ali i mnoga pravna lica koja se bave nekretninama (građevinske firme, Agencije za nekretnine  i sl.), logično je da postave pitanje - Šta će se desiti sa tržištem nekretnina zbog situacije u Ukrajini ?

Tržište nekretnina, kao i svako drugo tržište, je veoma fluidno i pokušava da se prilagodi opštem stanju u društvu. Takođe, tržište nekretnina zavisi od mnogih drugih parametara kao i od spoljnih uticaja koji se javljaju u okruženju – uvoza (robe, energenata i građevinskog materijala), inflacije, opšte ekonomije u regionu i sl. Zbog toga, mnogi spoljni ali i unutrašnji efekti itetako se osećaju i na ovom tržištu. Tržište nekretnina je specifično i po tome jer i pored svih navedenih uticaja, u nekim periodima, deluje kao da nema nekih predvidivih pravila i zakona koji se javljaju kod tržišnih ekonomija. Na primer, kao što su mnogi na početku proglašenja pandemije COVID-a 19 (2020 godina), prvo pomislili kada se govori o tržištu nekretnina, da će cene stanova padati, da će potražnja biti manja i da je sad pravo vreme da se kupi stan, situacija je bila potpuno drugačija i pokazala upravo prethodnu tezu – da tržište nekretnina ima neku svoju “zakonsku logiku”, koja ponekad funckioniše potpuno suprotno od nekih ustaljenih poslovnih predviđanja koja važe u današnjim ekonomijama.

Ugovor je napisan dogovor dve strane i treba da bude sastavni deo svakog poslovnog odnosa pogotovo ako se između poslovnih strana realizuje i određena novčana transakcija. Ugovorom se definisu “sva pravila igre” i na taj način obe ugovorne strane znaju svoja prava ali i obaveze. Međutim, kada je u pitanju izdavanje stanova, danas vrlo često se dešava da zakupodavci ne prave nikakve ugovore sa budućim zakupcima. Problem nastaje kao i razlog izbegavanja pravljenja ugovora je taj što kada se ugovor izradi, to više nije obična saradnja, nego predstavlja i poslovnu saradnju, gde se dešava i određena transakcija novca, što znači da postoje i određeni porezi koji se plaćaju. Zakupodavac stana bi trebao da sagleda koliko mu se isplati da nekome izda svoju nekretninu bez ikakve ugovorne obaveze ili da vidi o kolikom porezu se radi da možda tu cenu “ugradi” u mesečni zakup, ali da kroz ugovor ipak ima neku vrstu pravne zaštite.

U poslednjih par godina, vrlo često se po oglasima za nekretnine u delu - IZDAVANJE NEKRETNINA, mogu se naći oglasi Izdavanje stanova na dan (tzv. stan na dan). Postavlja se pitanje, šta je isplativije za zakupodavca - Stan na dan ili mesečno izdavanje? Kao prvo, zakupodavci moraju biti realni i davati realnu cenu izdavanja (bilo kao mesečna i dnevna renta) prema stanju, uređenosti i lokaciji stana. Što znači, da se ne izdaje “super sređena garaža” ili da se ne predstavlja stan kao “deluks” gde se na prvi pogled vidi da stan uređen pre više decenija (stanje parketa, nameštaja, kuhinja, kupatilo itd.).

Zakupodavci stanova vrlo često, kada izdaju svoje nekretnine, navedu neke uslove koja treba da ispuni budući zakupac. Na primer: da je student, nepušač, bez porodice, da nema kućne ljubimce itd. Na taj način zakupodavac želi da kroz filtriranje kriterijuma kod zakupca koliko-toliko očuva svoju nekretninu u što bolje stanju, da ima što manje nepotrebnog ulaganja i da mu nekretnina što duže donosi mesečne prihode.

Mnogi kupci, posebno manjh stanova, oko 35-40 kvm, ukoliko ne planiraju tu da žive, te stanove izdaju za određeni mesečni iznos (rentu). Neko bi rekao da je to siguran biznis iz više razloga – 1) ako je nekretnina koja se izdaje u Beogradu, pored neke škole i fakulteta, uvek će biti studenata, 2) stan ne može niko “da ukrade”, to je imovina koja donosi novac i koja je uvek tu, 3) prilivi stižu svakog meseca i dobrodošli su u kućni budžet, 4) i kad izdavalac neće više da izdaje stan, opet mu ostaje nekretnina ako hoće da proda. Deluje kao da nema gubitka.

Ranijih godina, vrlo često su kupci dolazili u veoma nezgodnu situaciju da su im se prodavali stanovi koji su već prodati. Na svu sreću, danas taj procenat je jako mali u odnosu na ukupnu prodaju stanova i može se smatrati pojedinačnim slučajevima, ali svakako zavređuje da se spomene i da se naglasi kupcu kako da spreči i predvidi duplu prodaju stanova. Ranije su se ugovori overavali u sudovima koji nisu bili adekvatno umreženi i nije postojala neka jedinstvena baza nekretnina, pa je dolazilo je do tzv. Duple prodaje stanova gde su kupci u nekom trenutku shvatali da im je njihova nekretnina još nekom prodata.

Vrlo često se u oglasima za nekretnine mogu videti baneri sa velikim 3D animiranim modelima zgrada i rečenicom - Prodaja stanova u novogradnji. Postavlja se pitanje da li je kupovina stanova u izgradnji prednost ili rizik? Kao prvo, prodaja stanova u izradnji znači da objekat još nije izgrađen. 3D model prikazan u oglasima, je kompjuterska vizuelizacija budućeg izgleda objekta sa okolinom gde investitor želi da vizuelno prikaže kako će budući objekat da izgleda (fasada, boje, dizajn) i kako će da uklopi u ulicu gde se gradi objekat.

Posle uspešne kupovine stana (dogovora, potpisivanja kupoprodajnog ugovora, overe kod notara i sl.), kupac je dužan da plati određeni porez. Što se tiče kupovine nepokretnosti, Kupac plaća ili Porez na prenos apsolutnih prava ili PDV ukoliko kupuje stan u novogradnji koji prethodno nije bio predmet bilo kakve kupoprodaje. Ove dve vrste poreza se ne plaćaju istovremeno.

Svi znamo koliko je stresno tražiti stan. Vrlo često u ponudi stanova nema baš onakvog kakav ste zamislili, ili je upravo takav stan daleko iznad Vašeg budžeta.

Porez na imovinu predstavlja godišnji izdatak koji kupac stana mora da uzme u obzir jer je to trošak koji će morati svake godine da plaća. Porez na imovinu zavisi od mnogih faktora – lokacije, stanje zgrade, cene zemljista i sl. tako da kupac ukoliko insistira da kupi stan na određenoj lokaciji prethodno proveri koliki su okvirni porezi za stanove na tim lokacijama. Naravno, uticaj lokacije na porez govore i konkretni primeri da neki stanovi na primer, od 75 kvm na opštini Medaković III imaju duplo manji porez na imovinu od neki manjih stanova od 35 kvm novogradnje na Zvezdari.

Beograd kao najveći grad, sa najvećim brojem stanovika, predstavlja i najveće tržište nekretnina pa samim tim i kupac kada planira da kupi stan u Beogradu, mora da bude svestan da su cene nekih stanova mnogo veće u nekim opštinama. Beograd koji ima 17 opština, svojim razvojem (Novi Beograd, Beograd na vodi itd), dovodi do toga da neke opštine koju su ranije imale manju potražnju polako postaju dominantne na tržištu nekretnina. Centralne opštine (Dorćol, Vračar ili Stari grad), uvek su imale svoje cene koje su obično bile više od drugih opština ali kako se Beograd gradi na više lokacija, težište potražnje se polako prebacuje i na druge lokacije. 

Agencije za nekretnine, pored toga što vam pomažu u pronalaženju nekretnine prema Vašim zahtevima, pružaju i određenu stručnu pravnu pomoć kod same realizacije kupovine stana. Potraga za stanom je proces koji traje, ali sama kupoprodaja je čin koji zahteva da imate i određenu pravnu sigurnost kao kupac. Svakako kupovina stana bez Agencije, je na neki način rizik koji će Vam uštedeti par procenata Agencijske provizije, ali postavlja se pitanje da li to i koliko vredi ukoliko dođe do nekih pravnih problema. Agencija sa svojim pravnicima predstavlja Vašu podršku da ovaj čin kupoprodaje, pravno protekne bez ikakvih problema i sa najmanje rizika.