Kada se uzima stambeni ili bilo koji drugi kredit, banka vidi korisnika kredita kao dužnika. Kada se podnosi zahtev za odobravanje stambenog kredita, Banka proverava da li Korisnik ispunjava određene zahteve – visina plate, gde radi i koju ima poziciju u firmi, godište korisnika itd … Međutim, ponekad Banka može da zahteva i da Korisnik kredita, priloži podatke koji se tiču solidarnog dužnika. Šta je solidarni dužnik ? Ranije kada su se uzimali krediti postao je termin – žirant i to je mogao da bude svako. Kolega sa posla želi da uzme kredit, pita kolegu da mu bude žirant i banka uzme podatke od žiranta. Ukoliko se desi da Korisnik kredita ne vraća kredit, banka posle svih upozorenja i mehanizama pokušaja naplate, prelazi da potražuje od žiranta. Zato je bilo jako važno da ne bude baš svako žirant i bez obzira kakav odnos imate – kolega, komšija itd. Nije baš prijatno kada Vam banka javi da sad vi dugujete banci jer ste garantovali da će vaš kolega da vraća dug.
Nešto slično je i sad kod uzimanja stambenih kredita tačnije javlja se termin – solidarni dužnik. To je najčešće bračni drug koji predstavlja garanciju Banci da ukoliko se nešto desi Korisniku kredita, solidarni dužnik preuzima dug. Banka na taj način, želi da ima dodatne garancije da će joj kompletan iznos biti vraćen.
Solidarni dužnik, kako i samo ime kaže je lice koje se u neku ruku “pridružuje” dužniku koji je direktan Korisnik kredita odnosno nosilac kredita. To dosta podseća da raniji termin koji se javljao u tim situacijama, odnosno to je bio – žirant. Lice koje je garancija, da će Korisnik kredita vraćati kredit. Ukoliko se desi da se kredit ne vraća, dugovanja su prelazila na žiranta. Žiran je nekada mogao da bude svako – kolega sa posla, komšija, rođak ali svakako neko koga je banka isto proveravala da li je kreditno sposoban.
Solidarni dužnik je nešto drugo. Solidarni dužnik je najčešće bračni drug, kao možda najbliža osoba onome ko je uzeo stambeni kredit i gde banka želi da ima mnogo jače garancije da će kredit biti vraćen nego kada je nekada to bio žirant odnosno bilo koje lice. Sa druge strane, banka kada su žiranti bili u pitanju, može da ima problem kod vraćanja kredita ukoliko dužnik ne vraća kredit a na primer žirant se odselio i uopšte više ne živi ovde. Na taj način, banka je u problem jer ne može da naplati svoja potraživanja. Ovako, uvođenjem institucije Solidarnog dužnika, gde je to obično neka veoma bliska osoba korisniku, banka očekuje da će dužnik sve da učini da redovno izmiruje svoje obaveze i time ne dovede u neprijatnu situaciju blisku osobu.
Solidarni dužnik takođe može da izmeni taj status u toku perioda vraćanja kredita i to može u biti u slučajevima,na primer kada se bračni drugovi razvedu, pa je logično da menjanjem statusa, da se menjaju i dužničke obaveze solidarnog dužnika. U tim situacijama, sam solidarni dužni bi trebao da ode u banku i da je obavesti da je došlo do izmene bračnog statusa pa samim tim i status bračnog dužnika se menja.
Banka, u takvim situacijama, može da zahteva od korisnika kredita da pronađe novog solidarnog dužnika, ukoliko je period dotplate kredita negde na polovini perioda vraćanja, ukoliko proceni da je sad Korisnik više rizičan. Naravno, ukoliko je period vraćanja kredita negde pri kraju, banka može da ostavi isti status korisniku kredita, ne zahtevajući od njega da nađe novog Solidarnog dužnika. Na banci je da proceni i da o tome obavesti dužnika.
