Porez na imovinu predstavlja godišnji izdatak koji kupac stana mora da uzme u obzir jer je to trošak koji će morati svake godine da plaća. Porez na imovinu zavisi od mnogih faktora – lokacije, stanje zgrade, cene zemljista i sl. tako da kupac ukoliko insistira da kupi stan na određenoj lokaciji prethodno proveri koliki su okvirni porezi za stanove na tim lokacijama. Naravno, uticaj lokacije na porez govore i konkretni primeri da neki stanovi na primer, od 75 kvm na opštini Medaković III imaju duplo manji porez na imovinu od neki manjih stanova od 35 kvm novogradnje na Zvezdari.
Kupovina stana predviđa mnoge troškove koji čekaju kupca. Kupac kada planira kupovinu stana mora da sagleda sve troškove koji se pojavljuju odmah (kupovina same nekretnine, prenos apsolutnih prava, overa kod notara, renoviranje po potrebi i sl.) ali sa druge mora da ima u vidu i mesečne troškove koji ga čekaju po useljenju. Kao kupac nekretnine, na sebe preuzima i troškove koji se tiču poreza na imovinu i to je nešto što se plaća kvartalno (na svaka 3 meseca) i cena poreza na imovinu zavisi od samog objekta – lokacije, vrste objekta, kvadrature i sl.
Danas se često javlja problem kod poreza na imovinu da imate jako puno ljudi koji su svojevremeno dobili stan od firme (vreme kada su stanari bili Nosioci stanarskih prava) i posle okupa tog stana, ukoliko su stanovi neke veće kvadrature, njihovim odlaskom u penziju, ispostavi se da imaju problem jer im je porez na imovinu relativno veliki izdatak s obziom na tekuća primanja koja imaju kao penzioneri. Takođe, kada imate stan koji izdajete, i tu imate porez na imovinu bez obzira što tu ne živite jer to je Vaša imovina i dužni ste da platite porez. Ovakav broj tzv “socijalnih bogataša” ima veliki broj u Beogradu i mora biti svestan da porez na imovinu jeste drugim rečima “porez na imanje”, odnosno plaća se nešto jer imaš.
Porez na imovinu je porez “na imanje”
Svest naših ljudi koja je dugo živela u jednom sistemu koji je imao svoje prednosti ali se ispostavilo da se zasnivao da tome da zarada i imovina nije realna, vrlo teško prihvataju da je porez na imovinu, u stvari porez na nešto “što imate”. Ukoliko se životni uslovi izmene i čovek treba da se tome prilagodi. Ukoliko pojedinac ne može da “finansijski izdrži” neke nove troškove koje razne faze u životu nameću, najbolje je da takvu imovinu proda i da kupi stan koji ima mnogo manje mesečne troškove prilagođenje njegovom finansijskom stanju. Na taj način izbegava da upadne u dugove, zaduženja i na kraju čak dođe do situaciju da mora da proda stan za mnogo manju vrednost.
Visine iznosa Poreza na imovinu se određuje od strane Poreske uprave i to na taj način što Javni beležnik šalje informaciju o kupljenom stanu Republickom geodetskom zavodu, a nakon toga Republicki geodetski zavod šalje informaciju poreskoj upravi koja onda na osnovu svojih kriterijuma razrezuje visinu Poreza na imovinu.
