Ugovor je napisan dogovor dve strane i treba da bude sastavni deo svakog poslovnog odnosa pogotovo ako se između poslovnih strana realizuje i određena novčana transakcija. Ugovorom se definisu “sva pravila igre” i na taj način obe ugovorne strane znaju svoja prava ali i obaveze. Međutim, kada je u pitanju izdavanje stanova, danas vrlo često se dešava da zakupodavci ne prave nikakve ugovore sa budućim zakupcima. Problem nastaje kao i razlog izbegavanja pravljenja ugovora je taj što kada se ugovor izradi, to više nije obična saradnja, nego predstavlja i poslovnu saradnju, gde se dešava i određena transakcija novca, što znači da postoje i određeni porezi koji se plaćaju. Zakupodavac stana bi trebao da sagleda koliko mu se isplati da nekome izda svoju nekretninu bez ikakve ugovorne obaveze ili da vidi o kolikom porezu se radi da možda tu cenu “ugradi” u mesečni zakup, ali da kroz ugovor ipak ima neku vrstu pravne zaštite.
Izdavanje stanova danas se najčešće radi bez ugovora gde zakupodavac neće da ima nikakav pisani dogovor i ne želi da se oko toga previše angažuje na primer ukoliko najčešće izdaje stan studentima. Kao prvo, bilo kakvo sastavljanje i overavanje ugovora predstavlja trošak, vreme i sl. Ali sa druge strane, svaki papir koji pravno imaju neku vrednost ima za cilj da obezbedi obema stranama određenu zaštitu. Definisanje “pravila igre” kroz Ugovor o zakupu,je nešto što zakupodavcu može da pruži dobru osnovu za tužbu ukoliko zakupac nekretnine ošteti stan i da šteta prelazi veliku sumu koju zakupodavac ne može da priušti. Ugovor kao i svaka vrsta ugovora je najčešće tipski dokument gde nema previše oscilacija po pitanju definisanja članova i pravila za obe strane i takav ugovor može da Vam izradi svaka Agencija za nekretnine, naravno, uz dodavanje nekih određenh članova na zahtev – ukoliko zakupodavac ima neke posebne zahteve.
Izdavajne stanova pravnim licima
Ukoliko zakupodavac ipak želi da izda svoju nekretninu i da za to ima Ugovor onda bi bilo možda najbolje da izda stan pravnim licima. Danas se najčešće u nekim stanovima nalaze i firme. Takvi stanovi obično su veće kvadrature (70-100 kvm), ako je veća firma, ima više zaposlenih i potrebno je da ima i više prostorija (direktor, knjigovodsto, zaposleni), ali svakao postoje mnoge delatnosti gde i nije potrebno da stan bude veće kvadrature. Na primer, delatnosti kao što je zubarska ordinacija ili bilo koja druga ordinacija manjeg tipa, ne zahteva preveliku kvadraturu već kod takvih lica lokacija je jako važna (zbog usluga koje zakupac pruža), dostupnost parkinga ali i da stanje stana bude na zadovoljavajućem nivou (čistoća, stanje podova i instalacija).
Kod takvih delatnosti je važno da stan bude prazan i da ispunjava sve higijenske mere. Kada se izdaje nekretnina pravnim licima, tu se uvek prepoučuje da se uradi ugovor gde se definišu sve stavke o načinu plaćanja, pravama i obavezama obe ugovorne strane i sl.
Sa druge strane, pravno lice (na primer ordinacija, laboratorija i sl.) nisu od onih koji će da se često sele, (prenos opreme, laboratorije i sl) pa ukoliko zakupodavac vidi da neka firma ima veliku zainteresovanost za njegovu nekretninu, neka sve učini da izda stan takvom pravnom licu. Na taj način dugo vremena imaće siguran prihod. Naravno, zakupodavac vrlo lako u APR-u može da proveri finansijske podatke pravnog lica kome izdaje nekretninu i na taj način vidi platežnu moć zakupca nekretnine.
