Sa kojom minimalnom platom može da se uzme stambeni kredit ?
Stambeni krediti koje banke odobravaju zavise od mnogih činilaca i zahteva, koje korisnik kredita mora da ispuni. Kao prvo, to je visina plate, radno mesto na kome zaposlen korisnik kredita starosna dob i dr. Banka u svim tim zahtevima pokušava da predvidi da li će Korisnik kredita uspešno vratiti kompletan kredit i zato želi, pre odoborenja, da dobro sagleda koliko je Korisnik kredita kako kaže – kreditno sposoban. Tu se postavlja pitanje za korisnika kredita a to je sa kojom minimalnom platom može da uzme stambeni kredit ?
To je važno da Korisnik kredita zna odmah na početku da bi imao realnu sliku o kom iznosu može da razmišlja kada planira da uzme stambeni kredit. Na taj način, i svoju potragu za stanom filtrira gde kao jedan od uslova kod kupovine, ima i okvirni iznos kredita koji može da uzme. Banke obično kao kriterijum koji se tiče platežne moći korisnika kredita, uzimaju jednostavnu matematiku a to je da prosečna mesečna rata, koju će Korisnik trebati da plaća, bude manja od 50% njegove neto zarade. Na taj način, neko i sa manjom platom, oko 350-400 eura, ukoliko želi da uzme stambeni kredit, teoretski može da podnese zahtev, ali naravno, i tim slučajevima radilo bi se o relativnom malim iznosima kredite i sa druge strane, lica sa manjim platama, pitanje je da li uopšte imaju i sredstva za učešće što je isto važan uslov za odobravanje stambenog kredita.
Stambeni kredit teoretski može da uzme svako zaposleno lice koja ima prihod (ako ne računamo penzionere koji imaju zakonski zagarantovan prihod svakog meseca). Ali banka, ne može samo taj jedan uslov da uzme kao jedini, pogovoto ako se radi o stambenom kreditu gde su sume obično par desetina hiljada evra i period vraćanja je 25-30 godina. Banke detaljno proveravaju koliko budući Korisnik, kreditno sposoban i na osnovu podataka stvara profil Korisnika da bi predvidela da li je rizičan saradnik. Međutim, glavni adut kod dobijanja stambenog kredita jeste radno mesto Korisnika – na kom je položaju, radni staž i naravno plata.
Banke ukoliko vide da je Korisnik kredita na radnom mestu gde je plata relativno visoka za naše uslove (menadžerska pozicija, IT sektor itd), svakako to uzima kao veliku prednost kod odobravanja stambenih kredita. Međutim banke imaju i neke svoje donje granice pod kojim mogu da izdaju kredite. Neka donja granica koje banke imaju kod izdavanja kredita jeste oko 300 eura u dinarskoj protiv vrednosti, što predstavlja iznos minimalne plate. Naravno, sa takvom platom za banku vi ste nesto rizičniji Korisnik i obično su i kamate za nijansu veće od standarnih stopa. Sa druge strane i iznos kredita koji Korisnik kredita može da uzme je mnogo manji iznos nego da ima platu oko 800-1000 eura. Naravno, banka kada računa rizičnost na osnovu plate računa sve prema neto zaradi korisnika kredita jer je to konkretan novac koji Korisnik dobije svaki mesec i sa kojim će plaćati mesečne rate.
Kada kupac krene u proces aplikacije za kredit i podnese sve šta treba od dokumenata koji dokazuju i pokazuju iznos Vaše plate, banka procenuje koliko ste rizičan Korisnik. Na osnovu toga Vam i naglašava koliki kredit možete da uzmete (trajanje perioda otplate zavisi i od godišta korisnika kredita) kao i mesečnu ratu koja ne bi trebalo da pređe 50% mesečne neto zarade. Korisnik bi trebao tu činjenicu da uzme u obzir, jer ako već ima malu platu (minimalac je neka donja granica za odobrenje kredita), pa na to se doda još i kredit, mora biti svestan da će takvi mesečni nameti itekako uticati na njegov životni standard i njegove porodice. U takvim slučajevima, možda treba razmišljati da se uzme neki manji kredit tako da mesečna rata bude manja i da ne utiče previše na neto zaradu koja stiže svakog meseca. Kada su mali mesečni prihodi, Korisnik kredita mora dobro da uradi kalkulaciju jer je svaki dinar važan i mora biti svestan da pored kredita ima administrativne troškove obrade kredita. Svakako u tim situacijama najbolji savet može dati Agencija za nekretnine, koja će vas svojim pravnim savetima uputiti da dođete do najoptimalnijeg rešenja.