Godina za nama potvrdila je ono što mnogi već osećaju na terenu – tržište nekretnina u Srbiji je živo, dinamično i uprkos izazovima, pokazuje impresivnu otpornost. A ako se pitate gde se najviše kupovalo, koliko su porasle cene i zašto Beograd i dalje prednjači, odgovori su stigli kroz najnoviji godišnji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) za 2024. godinu.
Tržište u brojkama – Srbija je porasla, Beograd dominira
U 2024. godini ukupna vrednost тржишта nepokretnosti u Srbiji iznosila је čak 7,4 milijarde evra, што представља раст од 15% у односу na претходну годину. Иако се чини да је овај раст равномеран, у стварности – Београд је апсолутни лидер, са више од 3,53 милијарде евра промета, што чини 47,6% укупног тржишта у Србији.
Када је реч о становима, Београд је учествовао са чак 54% у укупној вредности прометованих станова, а забележен је раст броја уговора о купопродаји станова од 8% у односу на 2023. годину. Истовремено, вредност тржишта станова у Београду порасла је за 9%, док је просечна цена квадрата у Београду порасла за око 7%у односу на претходну годину. Овај умерен раст цена, праћен већом активношћу на тржишту, указује на стабилну и трајно високу тражњу, посебно у централним општинама и новим резиденцијалним комплексима.
Rast prosečnih cena po opštinama u Beogradu takođe pokazuje zanimljive trendove:
Najveći rast cena beleže Savski venac (+15%), Voždovac (+10%) i Zvezdara (+9%), dok su ostale centralne opštine poput Vračara i Starog Grada nastavile sa stabilnim rastom.
Kupci se vraćaju – uz podršku banaka
Još jedan važan podatak koji je obeležio 2024. godinu jeste povratak kreditnih kupaca. Nakon perioda usporavanja usled visoke inflacije i restriktivne monetarne politike, ublažavanje kamatnih stopa u drugoj polovini godine donelo je oporavak:
-
22% svih kupovina stanova u Srbiji finansirano je kreditom (u Beogradu čak 29%).
-
U poređenju sa 2023. godinom, učešće kredita u kupovini stanova poraslo je za 5 procentnih poena.
Ova statistika potvrđuje da banke postaju sve aktivniji partneri u realizaciji kupovina, što dodatno stimuliše tržište, posebno mlađu populaciju.
Beograd ostaje simbol luksuza – i ekskluzive
Kada govorimo o najvišim cenama – Beograd je ponovo u vrhu:
-
Najskuplji kvadrat prodat je u kompleksu Beograd na vodi za čak 11.811 €/m².
-
Najskuplji stan u starogradnji (342 m²) prodat je za 2.575.000 €.
-
Najskuplje garažno mesto? 73.000 € – na Vračaru.
-
Najskuplja kuća – 4 miliona evra na Savskom vencu.
Šta se još tražilo?
Osim stanova, beleži se stabilna tražnja i rast prometa:
-
Kuće: rast vrednosti +15%
-
Garaže: +7,5%
-
Poljoprivredno zemljište: +11,9%
-
Građevinsko zemljište: +18,5% (uz pad broja ugovora za 3%)
Jedini segment sa padom bio je poslovni prostor, koji je pao za 4% po broju transakcija i 7,4% po vrednosti – što može ukazivati na preispitivanje ulaganja u poslovne kvadrate usled hibridnog rada i ekonomske neizvesnosti.
Pogled unapred – šta očekivati u 2025?
Ako se trend niskih kamatnih stopa zadrži, možemo očekivati nastavak rasta tražnje, posebno za stanovima do 100 m² u urbanim zonama. Novi stambeni kompleksi sa dodatnim pogodnostima (garaže, recepcije, teretane) biće u fokusu.
Periferne lokacije Beograda kao što su Mirijevo, Lešće, Altina i Ledine, ali i delovi kao što su Banovo Brdo i Voždovac – dobijaju sve više na vrednosti.
Zaključak
Tržište nepokretnosti u Srbiji i dalje ima zamajac. Beograd je i dalje epicentar najskupljih i najtraženijih nekretnina, ali rast beleže i drugi gradovi – Niš, Novi Sad, Kragujevac. Investitori, kupci, ali i agenti – svi se vraćaju u igru.
Ako razmišljate o kupovini, prodaji ili investiranju – sada je pravi trenutak da prepoznate prilike koje donosi 2025. godina.
Za više informacija, lokalnu analizu ili procenu, slobodno nam se obratite. Znanje i tajming čine razliku.
