Učešće za stambeni kredit je novčani iznos koji Korisnik kredita daje kao ulog i time smanjuje svoj stambeni kredit. Ako Korisnik kredita planira da kupi stan ili poslovni prostor, na primer od 60.000 eura, Banke obično traže određeni iznos koji je obično 20% od ukupnog iznosa kredita, što bi u ovom slučaju iznosilo 12.000 eura. Na taj način, Korisnik kredita bi mogao da uzme kredit od 48.000 eura. Postavlja se pitanje da li postoje i Stambeni krediti bez učešća ? Banke jako retko daju stambene kredite bez ikakvog učešća. To može da bude u slučajevima kada se Korisnik kredita pravno lice koje je uzimalo i ranije kredite za kupovinu mašina, materijala i ukoliko planira da kupi neki poslovni prostor, Banka svakako takvog Korisnika želi da zadrži da dalje uzima kredit kod njih. Međutim, kada je u pitanju fizičko lice, Banke jako retko daju stambene kredite bez ikakvog učešća.
Banci je potreban neki zalog koji ćete dati da bi Vam Banka dala ostatak koliko Vam treba za kupovinu. U tom slučaju, Banka Vam može odobriti stambeni kredit bez direktnog učešća u novčanom iznosu, ali ako Vi kao (fizčko lice) kupac posedujete dve nekretnine i da banka može na obe da stavi hipoteku. Banka jednostavno želi da se obezbedi. Ukoliko Vam da određeni iznos u dinarima ili evrima, a za uzvrat nije od vas dobila nikakav ulog (učešće), Banka želi da ima određene garancije ukoliko dođe do situacije da ne možete da vraćate kredit
Najveći problem kod uzimanja stambenih kredita, nije čak ni mesečna rata, pa čak ni početni troškovi koji mladi bračni parovi, imaju na početku, nego mogućnost odnosno nemogućnost da uopšte konkurišu za kredit jer nemaju dovoljno sredstava za učešće. Učešće kod kredita predstavlja početni ulog koji Banka traži od Korisnika kredita, i obično je to oko 20% u odnosu na ukupnu sumu koliko iznosi kredit. Na konkretnom primeru, to izgleda ovako: Ako planirate da kupite stan od 60.000 eura, banka kao uslov traži učešće od 20%, što iznosi 12.000 tako da Korisnik uzima kredit 48.000 eura i na tu sumu mu se računaju svi ostali parametri – kamatne stope, administrativni troškovi itd.
Učešće predstavlja ulog koji banka vidi kao neki vid zaštite i sasvim je razumljivo da želi da ima neku sigurost na početku. Banka će svakako tražiti svu dokumentaciju o korisniku kredita koji dokazuju da je kreditno sposoban, ali i pored toga to banci nije garancija. Lice koje dostavi učešće u nekom iznosu, svakako je ozbiljan Korisnik kredita koji nije spreman da neplaćanjem izgubi sve.
Međutim, može se postaviti pitanje – da li banka daje kredite bez ikakvog učešća ? U medijima vrlo često se mogu videti reklame gde pojedine banke oglašavaju da daju kredite i kao glavnu stavku ističu baš – da nije potrebno nikakvo učešće.
Ono što se prvo primeti, ti krediti u većini slučajeva nisu stambeni. To su obično krediti za renoviranje, potrošački krediti itd i u iznosima od obično par stotina hiljada dinara (prosečno oko 150.000 – 200.000 dinara). Stambeni kredit kao veća transakcija i sa mnogo dužim periodom otplate, pre odobravanja zahteva veće provere i restrikcije.
Banke u određenim situacijama mogu da odobre kredite bez učešća. To je obično rezervisano za pravna lica (preduzetnike, preduzeća itd) ali čak i tada postoje određene restrikcije. Banka kao prvo vrlo lako može da proveri status firme (da li je bila u blokadi, koliki su joj godišnji prihodi, rashodi i sl) i na taj način stekne utisak da je firma stabilna u poslovanju i da joj se može odobriti kredit. Krediti koje uzimaju firme retko kad su stambeni (kupovina poslovnog prostora) ali su najčešće za kupovinu materijala, opreme, mašina i sl. Firme koje imaju više decenijsku saradnju sa jednom bankom (na primer, tu već imaju svoj poslovni račun), sasvim sigurno neće imati problema da im se odobri kredit bez ikakvog učešća. Na taj način, banka pokazuje poverenje koje ima prema klijentu što je svakako znak poslovnom saradniku da mu se ne isplati da menja banku.
